Ili gdje nas to vodi Nacrt Strategije razvoja energetike do 2030
Ista priča, već (pre)pričana, koja se vodila tokom javnih rasprava za Nacrt Strategija razvoja energetike do 2030. godine, nekako me inspirisala da pokušam iz nekog drugačijeg ugla sagledati suštinu i približiti najširoj javnosti šta to zapravo projektuje ovaj dokument.
Dodatni motiv sam pronašao u tome što mediji, pa ni oni nezavisni, nešto nijesu pokazali veliko interesovanje za ovu javnu raspravu , što se može tumačiti na više načina. Meni je najbližI razlog za to izostanak skupih medijskih kampanja, sa sve zakupljenim prostorom na elektronskim, odnosno stanicama u štampanim medijima.
Piše: Aleksandar Perović
Možda griješim. Možda su procjene da se široki auditorijum zasitio životnih tema, pa ni to što je usred javne rasprave bilo više nego senzacionalnih vijesti, poput poruka Svjetske banke i MMF-a,oko budućnosti KAP-a, krađe struje od strane KAP-a i reakcija Brisela na to, aktiviranja garancija datih za KAP, Željezaru, Željeznicu i Pobjedu, povećanja PDV na 19% itd, koje su itekako direktno povezane sa Nacrtom Strategije, nije dovoljno za intezivnije istraživačko novinarstvo.
Nego da ne odlutam previse, iako me vuče i na tu stranu.
Pošto je Nacrt Strategije razvoja energetike do 2030. godine projektovan na teoriji da će KAP i Željezara, koji troše gotovo polovinu od ukupno potrošene električne energije u Crnoj Gori, raditi punim kapacitetima u periodu kojim se bavi dokument, a imajući u vidu sve navedeno što se izdešavalo u međuvremenu, nekako je bilo za očekivati da će predlog nevladinih organizacija o povlačenju zelene knjige sa javne rasprave dok se ne odluči šta dalje sa KAP-om, biti prihvatljiv za Vladu.
Bilo mi je logično da će očigledno pogrešan tajming za javnu raspravu, naročito za dokument zasnovan na neodrživoj projekciji, Vlada pokušati maskirati prihvatanjem predloga nevladinog sektora, koji su odgovorno tvrdim opravdani i dobronamjerni, naročito jer bi se tim kupilo još malo vremena za pregrupisavanje i zbijanje redova onih interesnih grupa ,koje stoje iza cijele energetske priče u ekološkoj Crnoj Gori.
Ni dešanja u regionu, najava gašenja mostarskog ,,Aluminija”, raskid ugovora za hirdoelektrane na Drini, optužnice u Srbiji protiv isturenih igrača enegretskog lobija koji i u Crnoj Gori imaju svoje interese, nijesu uticale da se oni koji su obrađivačima dali zeleno svijetlo da na javnu raspravu izađu sa dokumentom koji definitno kao da je rađen za neko drugo vrijeme a ne ovo u kojem živimo, zapitaju koliku zapravo štetu čine cijelom društvu, pa i generacijama koje dolaze.
Neću mnogo obrazlagati projekciju, koja nije samo moja, da će građani Crne Gore ukoliko se bude insistiralo na održavanju industrijskih kompleksa poput KAP-a koji bez subvencija države nema nikakvih šansi da opstane, naročito ako budemo prišli bliže EU i slobodnom tržištu, ili Željezare, koja i dalje nema ekološku saglasnost za već ne tako ,,novu” opremu, vraćati tuđe dugove u sledećih nekoliko generacija.
I to u najvećem dijelu slučajeva dugove za struju.
Da budem još precizniji, ako se nastavi sa ovakvim trendom novih nameta na poreske obveznike, doćićemo u situaciju da radimo za tuđe dugove, a lične gomilamo.
Eto tako ćemo ,,podijeliti teret”, bez želje da negativno komentarišem novu akciju Elektorpivrede Crne Gore, usmjerenu prema neredovnim platišama iz reda domaćinstava.
Ipak ono što hoću i moram komentarisati kao građanski aktivista, jeste podatak da su građani u stvari i najveći dužnici za utrošenju električnu energiju i to očekivano u najvećim opštinama, Nikšiću i Podgorici. E ovdje je moj Nikšić ispred Podgorice, što je i normalno bilo za očekivati imajući u vidu stanje privrede u nekad industrijskom centru.
I upravo taj momenat nam govori da se obični ljudi dovode u situaciju koja je neodrživa, isto kao što je neodrživ Nacrt Strategije razvoja energetike do 2030-te projektovan na teoriji da će KAP i Željezara raditi punim kapacitetima a mi plaćati njihove dugove za struju. I druge naravno. Poput sanacije deponija industrijskog otpada zašto ćemo takođe biti kreditno zaduženi kod Svjetske banke, a što je jedna od obaveza tokom pristupanja u EU.
Pošto za razliku od KAP-a, obični građani ne mogu nekažnjeno krasti struju, sem možda onih kojima Partija omogući povlašćen položaj, čini mi se da je pred nama, a tu mislim kao društvo, veoma mračna budućnost ukoliko se ostvare projekcije iz nacrta zelene knjige.
Moglo bi se reći da ćemo ostati u mraku. Ono što se može staviti na kladionicu jeste da li ćemo ostati bez struje zbog tuđih ili ličnih dugovanja?
Kvote neka odrede oni kojima to bolje ide od razrađivanja energetskog bilansa.
Kocka li se u Vladi?
(Autor je direktor Ekološkog pokreta ,,OZON“)
