Piše: Aleksandar Perović, direktor Ekološkog pokreta ,,OZON“
,, Oj goro moja
ko te tako ljuto kleo,
ko te tako ljuto kleo…”
Grupa ,,Zajedno”
Je li riječ o profesionalnom interesovanju ili građanskoj odgovornosti nebitno, ali uglavnom nema dana a da se ne zapitam jesmo li morali tako olako dozvoliti višedecenijsku brutalnu poharu naših prirodnih resursa i da li smo kao građani Ustavom deklarisane ekološke države, uopšte svjesni težine posledica pogrešnih politika i razmjera pričinjene ekološke i ekonomske štete?
Da li smo preokupirani borbom za golo preživljavanje, u ovom čini se beskrajnom trancizionom periodu, potpuno zanemarili žrtve predaka i prava budućih generacija na život u zdravoj životnoj sredini?
Jesmo li stvarno o(p)stali toliko sebični da nas zanima samo lična i trenutna korist?
Čemu se možemo nadati ako bespomoćno posmatramo kako nam nesposobni i bahati svakodnevno krčme imovinu i poput vampira, na slamku, lagano isisavaju život?
Shvatamo li u šta smo dobrovoljno pristali da nas kao drušvo pretvore?
Da li u ovoj gustoj, kontaminiranoj magli, uopšte možemo sanjati zdravu viziju kakva je ekološka država, najbolja i jedina realna razvojna šansa za Crnu Goru?
Možda je previše pitanja, ali ako kažem da sebi svakodnevno dajem mnogo više odgovora na ista, uz kontinuirano nadograđenu konkretnu argumentaciju, nadam se da ću podstaći još nekog da se zapita i sebi odgovori.
Sebi, jer je od suštinske važnosti prvo stvari rasčistiti sa sobom, pa tek onda javno zastupati teze u koje vjerujemo i želimo druge uvjeriti u to.
Makar bi tako trebalo da rade odrasle odgovorne osobe, koje imaju pravo da biraju i budu birani.
E sad ulazim u domen politike, ne zato što planiram da osnujem novu partiju ili da se aktiviram u nekoj od već (pre)registrovanih, već iz prostog razloga jer dolazimo do činjenice da je sve povezano sa procesom donošenja odluka i našim pravima i odgovornostima za ono što nam se danas dešava.
Kompromitovani procesi i institucije, kao i potpuno izopačen sistem vrijednosti, prouzrokovali su kulturološke anomalije i bahat odnos prema životnoj sredini i javnom zdravlju, koji je sada ušao u domen neodrživog i pogubnog.
Niko drugi nego mi nije dopustio da crne rupe i crne kutije u sistemu omoguće trajnu devastaciju prostora, nekontrolisanu eksploataciju prirodnih bogatstava i podsticajni i perspektivni ambijent za organizovani ekokriminal.
Građanska neodgovornost, nekultura i letargija su ono što otvara mogućnost za zloupotrebe i destrukciju. Za ekocid nad ljudima i prirodom.
To što prije sebi položimo račune, neće nam olakšati savjest, niti će nas amnestirati od krivice pred pokoljenjima, koje će se nesumnjivo zanimati zašto je i kako sistemski i sistematski uništavana najhumanija ideja ekološke države.
Ali ono što možda može biti benefit, jeste spoznavanje sopstvene moći koja je u svakom od nas. Možda sakrivena u nekom mračnom kutku duše, ali sigurno je tu.
Iskra te skrivene moći u nama građanima, neraskidivo je povezana sa iskonskim porivom za preživljavanje i može izazvati vatru, dovojno veliku da otopi led koji je okovao naša srca i duše.
Otapanje tog leda je jedini način da ne dozvolimo da nas odgovorni za višedecenijsku i višestruku krizu i dalje dijele, prebrojavaju i razvrstavaju, manipulišu i ponižavaju.
Otapanje tog leda je neophodno ako želimo da zaštitimo svoje stanište, naš ekosistem i društveni sistem, našu Crnu Goru i njenu Ustavnu odrednicu ekološke države. Zašto ne reći, otapanje tog leda je potrebno da opstanemo kao autohtona vrsta, građansko društvo i sačuvamo pravo na bolju budućnost.
Otapanje tog leda u nama takođe može uticati na globalne klimatske promjene. Možda i više od onog na Antartiku. I na snagu gravitacionog polja. Makar u našem području.
Samospoznaja ne ide bez samokontrole, mada anarhija ponekad izgleda privlačnija i bliža ekosistemskoj harmoniji nego što su to korumpirane i kriminalnom ugrožene a na papiru demokratski uređene zajednice. Jer u anarhiji nema sistemskog nasilja niti sistemske zaštite za podobne.
Kao neko ko sluša pank muziku a bavi se građanskim ekološkim aktivizmom, ipak prepoznajem i priznajem da je najveći civilizacijski izazov uspostaviti najbolji mogući sistem, zasnovan na vladavini prava, umemeljen na jakim institucijama sistema i građanskoj participaciji i kontroli na svim niovima, što će biti garant efikasne i neselektivne primjene zakona.
Trenutno sa ekološkog i ekonomskog akspekta katastrofalno stanje prouzrokovano lošim i neodgovornim odlukama politikama, ako nije državni udar, onda ima elemente okupacije, pošto definitivno ne može biti doživljavano kao patriotizam.
Trajno uzurpiran prostor, što planskom što neplanskom gradnjom, devastriran divljim deponijama i nezavršenim megalomanskim objektima, adekvatno nekontrolisano industrijsko zagađenje, potopljene ili neiskorišćene obradive površine, izmasakrirane šume i mrtve rijeke, krivolovom ugrožena divlja fauna, komunalni haos i konačno privatizovan javni interes, svakako ne mogu biti slika jednog uređenog društva, naročito ne Ustavom deklarisane ekološke države.
Nadam se da ću uticati da fokus vratimo na suštinske probleme, prepoznamo moć pojedinačne i lične odgovornosti i u sebi pronađemo motiv da nam više ne bude svejedno.
Ako vam je dobro onda ništa.
,,Sve si goro ređa,
kamo krune s vrha,
ko ti vite jele
i borove skrha”
